Тајна историја Немањиног печата

Неки предмети у посед власника долазе легалним путем (куповина, поклон, наследство), а неки крађом или незаконитим изношењем из земље у којој су пронађени. Овај други случај је чест у Републици Србији, која је пуна „дивљих” археолога

Печат великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, који је требало да се нађе на Аукцији куће „Artemide aste” из Сан Марина, откупљен је за Историјски музеј Србије. Податак да ће се овај артефакт наћи на аукцији „процурио” је захваљујући сајту Српска средњовековна историја, односно историчарима Петру Нешићу и Богдану Пантићу. Како се клупко даље одмотавало, говори историчар Петар Нешић.

Један сте од уредника сајта „Српска средњовековна историја” и први сте дознали да се овај археолошки артефакт налази на аукцији. Како сте дошли до те информације?

Ради потпуне истине, не зна се ко је тачно од људи у Србији први сазнао да се поменути печат нашао на аукцији. Редовно пратим сајтове аукцијских кућа, па сам тако пратио и сајт аукцијске куће „Artemide aste”. Почетком априла је објављена аукција и тада сам сазнао за печат, као и други људи који су пратили ту аукцију. Са колекционаром Жељком Кнежевићем сам утврдио да се највероватније ради о оригиналном печату, на основу његових физичких карактеристика и упоређивањем са другим печатима из 12. века. Сајт „Српска средњовековна историја” је затим први објавио вест да ће се тај печат наћи на аукцији и тада смо позвали надлежне институције да га купе. Стручна и шира јавност је подржала наш предлог, а веома брзо су нам из Историјског музеја Србије (ИМС) јавили да они раде на томе да купе печат.

На који начин овакви предмети доспевају у иностране аукцијске куће?

Аукцијске куће од власника предмета траже доказ о власништву и само уз одговарајући документ предмет може да се нађе на аукцији. Оне су са правне стране сигурне и заштићене. Како је пак неки предмет који се нашао на аукцији дошао у посед власника, то је друго и много занимљивије питање. Сваки предмет има своју историју, односно сваки је прича за себе. Конкретно, ми не знамо како је овај печат Стефана Немање дошао у посед тренутног власника, о коме ми немамо податке. Неки предмети у посед власника долазе легалним путем (куповина, поклон, наследство), а неки крађом или незаконитим изношењем из земље у којој су пронађени. Овај други случај је чест у Републици Србији, која је пуна „дивљих” археолога. Они проналазе вредне предмете и не предају их властима наше земље, него их продају на црном тржишту. Можда је печат Стефана Немање 800 година легалним путем мењао власнике, па је тренутни власник решио да уновчи његову вредност. Можда је печат украден више пута, можда је недавно нелегално изнет из Србије. Нажалост, његову пуну историју највероватније никада нећемо сазнати. Надамо се да ће Историјски музеј Србије сазнати више информација о печату када га буде преузео. Ако сазнамо нешто о његовој историји у последњих неколико година или деценија, можемо да будемо веома задовољни, све преко тога би био велики плус.

Како ви коментаришете уступак аукцијске куће да повуче предмет са аукције? Колико је то честа појава?

Историјски музеј Србије је одлично поступио што је питао Аукцијску кућу „Artemide aste” да ли би контактирала са власником печата и питала га хоће ли да прода печат ван аукције, у приватном договору, због изузетне културно-историјске вредности тог предмета. Није уобичајено да аукцијске куће излазе у сусрет таквим молбама, али овај пут је очигледно направљен изузетак. Представници аукцијске куће и власник печата Стефана Немање су очигледно разумели да печат треба да буде у музеју, а не у нечијој приватној колекцији. Верујем да је то разлог што је аукцијска кућа изашла у сусрет молби Историјског музеја Србије и што је власник повукао печат са аукције и директно га продао ИМС-у. Такође, изгледа да је новчана понуда коју је добио за печат била задовољавајућа. Ми још не знамо колико је печат плаћен, његова почетна цена је била 1.000 евра, а вредност последње понуде за печат у предаукцији (прибид) износила је 8.500 евра, односно осам и по пута више од првобитне цене. Већ са тим износом је власник могао да буде веома задовољан, а мислим да је добио и више од тога. Аукцијској кући треба да будемо захвални што је препознала о каквој ситуацији се ради и што је испунила молбу Историјског музеја Србије, а власнику печата што је прихватио понуду и продао печат на овај начин ИМС-у, јер нико не може да гарантује да се на аукцији не би појавио неки веома имућни колекционар који би био спреман да издвоји више новца од било којег другог понуђача, укључујући и представника ИМС-а.

Када је основан сајт „Српска средњовековна историја” и шта је његова основна мисија?

Мој колега Богдан Пантић и ја смо покренули сајт „Српска средњовековна историја” у септембру 2021. године. То је био логичан корак у развоју нашег пројекта који се зове „Српска средњовековна историја”, а који је започет 2019. године на нашим налозима на друштвеним мрежама на „Фејсбуку” и „Инстаграму”. Циљ нам је да учимо ширу домаћу и страну јавност српској средњовековној историји, да их обавештавамо о свим догађајима (предавањима, изложбама, промоцијама) у вези са тим значајним периодом наше историје, као и да алармирамо јавност када је угрожено српско културно наслеђе, као на пример у случају прошлогодишњег уништавања локалитета Латинска црква са гробљем у Новом Пазару, или када се неки вредан предмет из српске историје нађе на аукцији у иностранству. Неки кажу да нам за сада добро иде, и те речи, као и наш досадашњи рад, нас обавезују да наставимо да будемо вредни и активни и да одговорно обављамо свој волонтерски посао.


Аутор: Марија Ђорђевић

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.